Влада Србије је у фебруару 2021. усвојила нови, трећи пакет економских мера помоћи вредан 249 милијарди динара. Укупна вредност сва три пакета је 953 милијарде динара, односно приближно осам милијарди евра.

Овим пакетом мера, за разлику од прва два, укључена су и велика предузећа која такође трпе последице пандемије.

Како је навела председница Владе РС А. Брнабић, он ће помоћи да се смање негативне последице вируса корона, да људи сачувају радна места, да привреда не изгуби „кисеоник“, али и да грађани преживе ова тешка времена.

Наша земља је за досадашње економске мере за ублажавање последица COVID-19 добила похвале од ММФ-а, Светске банке и других институција. Србија тиме показује да је јака и стабилна држава и да грађани и привреда могу да рачунају на њу у најтежим тренуцима.

Председница Владе А. Брнабић и министар финансија Синиша Мали су на представљању ових мера истакли да се држава борила на два фронта – здравственом и привредном и да је на оба постигла феноменалне резултате.

Србија је у 2020. години имала пад БДП-а од само један одсто, што је био најбољи економски резултат у Европи.

Плате и пензије, као и запосленост, наставили су да расту. Просечна плата у новембру износила је 518 евра, док је инфлација остала стабилна и износила 1,6 одсто.

Прошле године регистровано је за 50.500 више запослених, док се стопа јавног дуга најмање увећала у односу на готово све европске земље. Код нас је он и даље испод 60 одсто, то јест 56,8 одсто БДП-а.

Када је у питању буџет за 2021. годину, бројке из јануара су много боље него што се очекивало, јер је уместо планираног дефицита у буџету од 13,4 милијарде динара, остварен суфицит од 13,3 милијарде динара.

Током 2020. године, када је читава светска привреда трпела, наша индустријска производња је била за 0,4 одсто већа него у 2019. години. Порастао је и извоз, који је износио 17,5 милијарди евра, док је у 2019. години био 17,1 милијарду евра.

Трећим пакетом помоћи обухваћено је додатних 300.000 запослених у великим предузећима, што уз 1.050.000 предузетника и запослених у микро, малим и средњим предузећима, значи да помоћ може да користи укупно 1,4 милиона запослених у приватном сектору.

Директну подршку државе у висини од једног и по минималца добиће укупно 1.505.093 предузетника и запослених у микро, малим, средњим и великим предузећима у нашој земљи, а пакет укључује и новчану помоћ грађанима. Мера која се тиче исплате минималца ступа на снагу од 1. марта, прва исплата биће у априлу, друга у мају и трећа у јуну. Она не укључује банке и финансијске институције.

Поред једног и по минималца, подршку у висини од још једног пуног минималца добиће угоститељи, туристичке агенције, лиценцирани туристички водичи и пратиоци, хотели, одмаралишта и рент-а-кар агенције.

Градски хотели добиће још једну врсту директне подршке државе у висини од 350 евра по индивидуалном лежају и 150 евра по смештајној јединици. Ту врсту помоћи градски хотели су имали и крајем прошле године.

Директну подршку добиће и сектор превозника путника и друмског саобраћаја и аутобуских станица, а која подразумева 600 евра по аутобусу у периоду од шест месеци.

Како би се очувала ликвидност приватног сектора, држава је одлучила да продужи постојећу гарантну шему, а биће успостављена и нова гарантна шема за подршку најугроженијим предузећима.

Јануарске пензије су увећане за 5,9 одсто, по швајцарској формули, а 1,7 милиона пензионера добиће и једнократну помоћ од 50 евра и још 60 евра, као и остали пунолетни грађани.

Укупно ће помоћ од 60 евра добити 6.118.911 пунолетних грађана, а та мера ће се спровести кроз две уплате, у мају и новембру.